Vestern film sniman na Novom Zelandu već je proglašen za film godine, s obzirom na nagrade koje je već dobio. Mnogi se pitaju zašto je to tako. Pa… niko ne zna. Premijera The Power of the Dog desila se u Veneciji, gde je film osvojio Srebrnog lava za najbolju režiju.
Rad rediteljke Jane Campion, postao je svetski poznat nakon filma Piano, koji je osvojio tri Oscara i Zlatnu palmu. Njen rad je prepoznatljiv po sugestivnoj režiji, gde sa što manje reči vodi gledaoca do sopstvenih zaključaka, ne dajući odmah sve na tacni. Gledajući film pitamo se šta se krije iza određenog osmeha, pokreta ili izraza lica.
Iz takvog pristupa rađa se potreba da bar još jednom pogledate film, jer imate utisak da ste nešto propustili. Film Piano ima smisla ponovo odgledati, ali ovaj film gledajte koliko hoćete puta i videćete da niste ništa propustili.
Primer gore pomenute tematike je doveden do savršenstva u srceparajućoj priči u filmu Brokeback Mountain reditelja Ang Lija, koji je osvojio 3 Oscara, Zlatnog lava i MTV filmsku nagradu za najbolji poljubac. The Power of the Dog je pokušaj nečeg sličnog, ali neuspešan.
Ovo je primer filma koji je ciljano pravljen da bi osvojio nagrade. Ako je samo tema homoseksualnosti dovoljna za najprestižnije nagrade, a ne kvalitet filma, tada sve deluje neozbiljno. Jedino zanimljivo u filmu je što Benedict Cumberbatch odbija da se kupa, teatralno nosi kaubojski šešir i nikada nije preboleo svog mentora Bronka. Završetak je navodno neočekivan i publika gleda do kraja iz tog razloga.
Radnja filma je sledeća: Dva brata žive na ranču, bogati su i obrazovani. Jedan od njih odluči da se oženi udovicom i da školuje njenog sina. Drugi brat postaje ljubomoran zbog toga i počinje da maltretira sve oko sebe. Sva njegova frustracija potiče od njegove homoseksualnosti, koju mora prikrivati jer u tom vremenskom periodu i na tom mestu nije bila dozvoljena. Njegova bespotrebna mržnja koštaće ga života.