Dvoje astronoma bezuspešno pokušavaju da upozore čovečanstvo na približavanje komete koja će uništiti Zemlju. Ovu satiričnu, naučno-fantastičnu komediju koju je napisao, režirao i producirao Adam McKay je definitivno neophodno pogledati.
Cilj komedije je zabava, a satire kritika društva. Pitanje je samo da li je ikada neka satira imala konkretne efekte, da li je promenila nečije stavove, ili je i njena svrha čisto gubljenje vremena. Ovaj film je ko zna koji po redu pokušaj da se satirom ukaže na glupost, lenjost, korupciju koji su uvek prisutni, samo u nekom drugom obliku i često nam se dešavaju ispred nosa.
Leonardo, poznati borac protiv klimatskih promena izgleda da je idealan odabir glumca za ovu ulogu. Što se tiče Jennifer, kasting je potpuni promašaj. Ona jednostavno ne deluje kao astronom ili ne ume da glumi astronoma.
Kometa u ovom filmu je po svemu sudeći metafora za klimatske promene. Možda se iza svega krije ideja da će publika ozbiljnije shvatiti realnu opasnost koja preti planeti, ukoliko se prezentuje kao nešto što dolazi iz svemira, a ne kao posledica naše nemarnosti.
Nekako deluje da aktivisti, dokumentarni ili satirični filmovi ne postižu nikakav efekat, kao zrnce peska u pustinji, nebitni su. Sve dok ljudska masa ne sretne opasnost oči u oči, nema reakcije, ali tada je kasno.
Poslednje scene filma su jezive, jer glavni protagonisti ignorišu opasnost, a šta bi drugo ako su već sve pokušali da je spreče i nisu uspeli. Na kraju su prinuđeni da postanu deo idiotske mase, koja uvek odlučuje jer ih je jednostavno brojčano više.
Izgleda da ovo krdo na planeti Zemlji neće evoluirati dalje, dostigli smo svoj maksimum, i na red dolazi ponovni restart. Preživljavanje najgorih i najsebičnijih na kraju filma pouka je samo po sebi.
*** Dalibor Kocić
Očigledno je McKay bio inspirisan filmom „Deep Impact“ (1998.), kometa ubica, otkriva je mladi astronom amater, dolazi do pada i katastrofe, ali ne razmera kao u ovom filmu. A zapravo je prepakovao „Idiocracy“ (2006.). Poražavajuće je što se tamo radnja dešava u nekoj relativno dalekoj budućnosti… a ovde upravo sada, i ekstremno je realna. Da, pokušavam da kažem da već danas živimo u „idiokratiji“. Sad but true.
***