Ukoliko realno pogledamo šta ova priča donosi, a to su vanzemaljski predatori koji tamane sve živo pred sobom, uvrnuto putovanje kroz vreme i sveprisutni problem na relaciji roditelji – deca, trebalo bi da zadovolji ljubitelje fantastike. Ali… The Tomorrow War ipak ne uspeva potpuno u tome.
Radnja filma je zapravo trebalo da bude jednostavna, ali je zakomplikovana bez potrebe. Dan Forester, nastavnik u srednjoj školi, ne dobija novi posao koji baš žarko želi, i baš kada to saznaje dešava se spektakularni dolazak naših potomaka iz budućnosti sa stravičnom porukom, a on tone u depresiju.
Ta budućnost je 2051. godina, a poruka je da ljudski rod nestaje, jer gubi rat sa predatorskom vanzemaljskom rasom. Dan Forester biva regrutovan, a to biva zato što bi kao i svi ostali regrutovani preminuo ili poginuo u narednom periodu. To naravno znaju ljudi iz budućnosti. Međutim, iako mu preti skora smrt u saobraćajnoj nesreći, deluje da je ipak „pozvan“ sa određenom namerom u budućnost, a to je učinila njegova kći Muri.
Ono što ovde komplikuje nepotrebno priču je činjenica da ljudi koji će nekada u bližoj budućnosti umreti, umiru pre vremena u borbi. Šta se dešava sa onim što bi trebalo da rade do trenutka smrti u svojoj vremenskoj liniji? Pokušaj da se na ovaj način ipak izbegne nonsens sa vreme – prostor paradoksom je zapravo zakomplikovao stvari.
Posebna priča su i ljudi iz budućnosti koji na kraju ostaju zarobljeni u sadašnjosti, a koji još nisu rođeni. Hoće li se uopšte roditi pošto je regularna vremenska linija promenjena? Problemu dodaje i pokušaj da se u očigledno jednostavnu akcionu priču uvede nepotrebna emotivna drama, problematičnim odnosom roditelji – deca. Ovo je, po meni, na kraju i razlog zašto ovaj film ne ispunjava uslove za odličan akciono – fantastični film.
Pomenuta drama deluje kao jeftina sapunica sa ispraznim frazama i namrštenim ili uplakanim licima razmaženih bilo roditelja ili dece, da… melo-drama. Reklo bi se, pametni ljudi mogu lako da se dogovore i razumeju. Iako su ovde svi poprilično pametni, ne ponašaju se tako.
Rasplet filma u kome Dan Forester pronalazi uzrok tj. izvor odakle su došli proždrljivi vanzemaljci i rešava rešenjem koje je pronašla Muri… je zbrzan i iskasapljen. Bolje je bilo skratiti nepotrebnu dramu tokom filma, i posvetiti se više ovom očigledno bitnijem segmentu.
Iako ima visoko rangiranu glumačku ekipu, utisak je da ceo film ipak nosi Chris Pratt (Dan Forester). Ostatak glumačke ekipe je odradio svoj posao koliko je trebalo.
Šarmantan i duhovit kakav jeste Chris Pratt tehnički jeste izvukao film, ali sve vreme deluje kao da je Peter Quill iz Guardians of the Galaxy svratio da odradi posao sa ovim vanzemaljskim napastima. To ne znači da je loše, ali… dosadiće ako ne promeni svoj stil glume, previše se ponavlja.
Deluje da je Zach Dean, pisac scenarija, ovde zagrizao preveliki zalogaj, relativno jednostavna priča, nepotrebno zakomplikovana, na kraju je poprilično konfuzna. S druge strane za forsiranje nauke kao generalnog rešenja problema jedan veliki plus od mene. Sreća u nesreći, ovakve teme mogu da prežive loš scenario, naročito ako sve začiniš sočnom akcijom i fenomenalnim CGI-em.
Ovaj film je u svakom slučaju poslastica za svakog ljubitelja fantastike. Ostaje žal za proćerdanom prilikom da se napravi bolja priča, jer ima nepotrebnih šupljina koje unose konfuziju, i deluje kao déjà vu ako se setimo Edge of Tomorrow, Independence Day, War of the Worlds i filmova sa sličnom tematikom, ali je definitivno vredan pažnje.
Ovo nije sjajan film, ali akcija i više nego odlični CGI donose dva sata dobre zabave.