Putovanje kroz vreme izgleda nikada neće izgubiti svoj šarm. Uz prizvuk neprevaziđene Povratak u budućnost (Back to the Future) trilogije, danas pred sobom imamo još jednu laganu i veoma zabavnu porodičnu avanturu Projekat Adam (The Adam Project).
Netflix produkcija nije štedela sredstva za ovaj projekat. Prilično jaka glumačka postava, fenomenalni CGI i odlična režija Šon Levija, donela nam je vrcavu i zabavnu porodičnu naučno-fantastičnu avanturu. Iako je bilo očekivano da Rajan Rejnolds svojom harizmom iznese glavni teret filma, u tome mu se pridružuje mladi Voker Skobel kao veoma prijatno iznenađenje. Takođe, Zoi Saldana, Mark Rufalo i Dženifer Garner odrađuju svoj posao veoma dobro.
Ako na trenutak zaboravimo da je ovo, Rejnolds humorom nabijena, brza avantura, može nam zasmetati prilično plitka priča. Ipak, ona s namerom ovde nije posebno bitna. Komplikovana i dramatizovana priča jednostavno uništava efekat koji bi trebalo da proizvede ovaj film.
Jasno je svakako da film ne predstavlja nikakvo veliko ostvarenje, i pošto se od njega to i nije očekivalo, može se reći da je dobra zaokružena celovečernja porodična zabava.
Dakle, Adam (Rajan Rejnolds) iz 2050. godine… krade letelicu koja može da putuje kroz vreme. Međutim, biva otkriven i pri begu ranjen, ali uspeva da pobegne u 2022. godinu. Ispostavlja se da se vraća baš u svoje dvorište, i susreće samog sebe (Voker Skobel) skoro trideset godina mlađeg… podseća se detalja iz svoje mladosti. Osvežava traumu zbog smrti oca (Mark Rufalo) i priseća se da je bio nepravedno grub prema majci (Dženifer Garner). Pošto je ranjen, letelica odbija da se poveže sa njim… i tu u čitavu zbrku uvlači mlađeg sebe.
Razlog njegovog dolaska u prošlost je supruga Laura (Zoi Saldana). Bila je test pilot za eksperimentalne vremeplov letelice. Prilikom jednog testiranja gine, barem je to zvanična verzija događaja. Adam veruje da to nije tačno, i da će ako se vrati u 2018. godinu, gde je završila njena letelica, možda biti u prilici da je spase.
Ali promašio je godinu. Pod rafalnom paljbom na njegovu letelicu tokom bega, nije dobro podesio parametre… i „zakasnio“ je četiri godine.
Ostalo mu je da se što bolje oporavi, i da se vrati u 2018. godinu. Međutim, Sorian korporacija od koje je ukrao vremeplov letelicu, uspeva da ga locira. Maja Sorian (Ketrin Kiner) šalje svoju privatnu vojsku da ga privedu i vrate u 2050. godinu.
Napadaju ga u kući, kreće opšti metež, i pravo niotkuda pojavljuje se Laura i spašava ga, odnosno njih obojicu… od tog momenta film postaje baš prava živahna avantura do samog kraja.
Reditelj Šon Levi očigledno je pronašao svoj specifični stil režije (80’s pop-corn movie) koji mu donosi uspeh. Uspeva da u priču unese topli prizvuk 80-tih i sve to začinjava humorom nabijenom akcijom. Ništa spektakularno, ali ipak prilično zabavno. Nadamo se da će biti još ovakvih naslova, odlični su za jednokratno opuštanje.
Ovaj film izvesno neće izazvati isti efekat kod svakoga, naročito ne kod mlađih gledalaca. Za one koji su bili deca osamdesetih godina 20. veka, film je podsećanje na naučno-fantastične avanture tog perioda.
Pored već pomenute trilogije Back to the Future, po atmosferi podseća i na recimo Flight of the Navigator, zatim The Last Starfighter, čak i na čuveni E.T. the Extra-Terrestrial, iako ovde zapravo nema vanzemaljaca.