Glavni junak filma The Father je Entoni koji ima 80 godina i pati od demencije. Njegova ćerka se seli u Pariz i mora da mu obezbedi negu i pomoć koju on ne prihvata.
Film je baziran na pozorišnoj predstavi francuskog pisca Floriana Zellera i predstavlja njegov rediteljski debi.
Entoni ne može više da se brine o sebi, ali odbija bilo kakvu pomoć. Demencija je u potpunosti preuzela kontrolu nad ostatakom njegovog života. Trudi se da pokaže da je sve u redu, ali samo pogoršava situaciju, jer njegovi pokušaji izazivaju sažaljenje.
Celokupna njegova svakodnevnica prolazi i vrti se oko nekoliko događaja koji se iznova ponavljaju, ali su uvek pomalo drugačiji što Entonija čudi i brine. Svakog dana dešava mu se po nekoliko novih iznenađenja, koja ga zbunjuju i postavljajući pitanja nada se odgovorima koji će mu olakšati konfuziju. Deluje da ga odgovori na nedoumice i nejasnoće još više zbunjuju.
Pokušava da se sabere, ali bezuspešno. Ima utisak na momente da je sve u redu i da sve drži pod kontrolom, ali baš tada ga zaprepasti neki novi razmeštaj po stanu, novo nepoznato lice koje ga dobro poznaje, a on ga sa druge strane prvi put vidi.
Demenciju vidimo uvek kao posmatrači i deluje prilično apstraktno, ali u ovom filmu prikazana je i iz ugla dementne osobe i utisak koji stičemo je da je vidimo iznutra, što je zastrašujuće. Film ostavlja utisak horor filma.
Najdirljivija scena je kada Entoni u staračkom domu na trenutak shvata da je njegov um potpuno prazan, da se ničega ne seća i ne može da poveže misli i dešavanja. Deluje kao dete i savladan nepoznatim osećanjima teskobe i straha izgovara reč – mama. U tom trenutku vidimo da se njegov um vratio na sam početak njegovog života i da je sve što je do tada doživeo izbrisano iz njegove memorije.
On je samo dete koje ne razume realnost i doziva svoju majku da mu pomogne, kao što to čine deca.