Posle veoma loših pokušaja da se Predator franšiza održi u životu, 2018. godine usledila je totalna katastrofa od filma The Predator. Posle toga smo mogli samo da se pomirimo sa činjenicom da je franšiza mrtva i da se sa setom sećamo njenog rodonačelnika prvog Predatora John McTiernan-a iz 1987. godine, sa Arnold Schwarzenegger-om u glavnoj ulozi. A onda je pomalo niotkuda među nas stigao Prey, ispostavilo se više nego prijatno iznenađenje posle svega prethodno navedenog.
Dan Trachtenberg (reditelj i scenarista) je prema svemu već viđenom u Predator franšizi odlučio da napravi veliki salto mortale i na kraju je uspešno preživeo. Prey je definitivno uneo potrebnu svežinu u već prežaljenu franšizu, donevši nam priču o prvom ikada Predatoru koji je stigao u lov na našu planetu. Trachtenberg je smelo odlučio da poprište radnje bude Sever Amerike odnosno teritorija Komanči indijanaca na Velikim ravnicama (Great Plains) ogromnoj preriji koju dele S.A.D. i Kanada. A za vreme dešavanja odabrao je početak 18. veka, odnosno 1719. godinu. Vreme kada su indijanske zajednice na tom području još uvek imale značajnu snagu i relativno miran život neometan previše od doseljenika.
Možda i najsmelija odluka bila je da glavni junak zapravo bude junakinja. U mačo franšizi poput ove, mora se priznati da takav korak na prvi pogled izgleda kao ludilo. Međutim… ispostavilo se da naša glavna junakinja Naru (Amber Midthunder) zapravo može itekako parirati muškim junacima. Iako prijatnog ženskog izgleda, što bi se kod nas narodski reklo „bije kao da je muško“. Naravno, niko mu se ne može suprotstaviti samo snagom, pa je Predator imao nesreću da je Naru osim što je uporna, usput i veoma inteligentna osoba.
U indijanskoj tradiciji muškarac je, naravno, uvek bio lovac i ratnik, onaj koji ima zadatak da donosi hranu svojoj porodici i da brani svoj dom od svih opasnosti. A žena je bila stub same porodice starajući se o njoj raznim svakodnevnim „kućnim“ aktivnostima. Naru je ipak osećala da joj nije mesto pored ognjišta, već među lovcima i ratnicima. Inače, na Komanči jeziku naru znači borba. Ona se svom snagom bori protiv sterotipa njene sredine i želi da po svaku cenu ostvari svoj san. Da bi postala lovac odnosno ratni poglavica mora da preživi „kuhtaamia“ ili vatreno kršetnje. Igrom slučaja desiće se da njen „kuhtaamia“ bude upravo svemirski uljez. Manje svojom snagom, mnogo više svojim oštrim umom, Naru uspeva da preživi svoje vatreno krštenje i vrati se kući kao pravi ratnik-lovac sa glavom svog plena.
Glumci koji glume indijance su to zaista i u realnom životu. Mora se priznati da su svoje uloge odlično odigrali pre svega Amber Midthunder (Naru) i Dakota Beavers (Taabe), pored ostalih. Predator (ispod maske Dane DiLiegro) u ovoj verziji doživljava vizuelnu promenu, značajno je drugačiji od onih koje smo prethodno viđali. Njegov arsenal oružja kojim je opskrbljen je prilagođen vremenu u kome se radnja dešava. To nam govori da je taj Predator zaista prvi, jer tehnološki prilično zaostaje za onima iz prethodnih filmova, a koji se dešavaju u naše vreme.
Nažalost, da sve ne bude savršeno postarao se poprilično slab CGI. Ostaje nejasno da li je to namerno ostavljeno u ovako sirovoj varijanti, ili je ipak razlog tome kresanje sredstava za ovaj projekat od strane Disney-a. Naime, ovaj projekat 20th Century Studios (bivši Fox) je započeo pre Disney akvizicije. Predivne scene netaknute prirode (snimljene uglavnom oko Kalgarija u Kanadi) i fenomenalna muzička podloga Sarahe Schachner su kao stvoreni za veliko platno. Disney je izgleda usled loše reputacije prethodnih nastavaka franšize odlučio da za ovaj projekat nema više sredstava. Tako je film na kraju u ovakvom stanju dočekao svoju premijeru na striming platformama, kao ekonomski najisplativijoj varijanti. Iako je u bioskopu realno imao velike šanse za uspeh.