Nastala prema noveli Michael Crichtona Jurassic Park objavljenoj 1990. godine, filmska franšiza je započela svoj život 1993. godine istoimenim filmom. Film Jurassic Park koji je režirao Steven Spielberg je od tada do danas ostao jedini film iz čitave franšize za koji postoji konsenzus da je zaista kvalitetno ostvarenje i da zaslužuje status kultnog filma. Michael Crichton ohrabren ovih uspehom, 1995. godine objavljuje nastavak novele The Lost World. Međutim, ekranizacija tog nastavka 1997. godine (The Lost World: Jurassic Park) opet sa Steven Spielbergom kao rediteljem, nije ponovila uspeh prvog filma.
Koliko god da je atraktivno i spektakularno gledati razne praistorijske živuljke, činjenica je da ne postoji previše prostora za neku zanimljivu priču. Barem ne više od onoga što je Chrichton već obradio u prvoj knjizi. Dokaz da se krenulo sa „iživljavanjem“ na ovu temu je pored relativno lošeg drugog nastavka, gotovo katastrofalan treći Jurassic Park III iz 2001. godine. Za ovaj poslednji deo prve filmske Jurassic trilogije scenario su pisali Peter Buchman i Alexander Payne. Michael Chrichton nije u tome učestvovao. Ista stvar se desila i za režiju. Steven Spielberg vođen iskustvom iz drugog dela, nije želeo da se dalje uvlači u mulj. Režiju je preuzeo Joe Johnston. Ako ništa drugo, upamtili smo Sam Neilla kao dr Alana Granta, Lauru Dern kao Ellie Sattler, Jeffa Goldbluma kao Ian Malcolma, kao i na kraju nehotice glavnog krivca za sve u čitavoj franšizi B.D. Wonga kao dr Henry Wua.
Neslavni završetak prve Jurassic trilogije, kao da nije bio dovoljno upozorenje da se preteruje sa ovom temom. Colin Trevorrow 2015. godine odlučuje da oživi franšizu filmom Jurassic World. Vodeće likove Alana Granta i Ellie Sattler nasledili su Owen Grady (Chris Pratt) i Claire Dearing (Bryce Dallas Howard). Uz ne baš zapažen uspeh, prvi deo nove trilogije se i nekako izvukao. Već drugi deo Jurassic World: Fallen Kingdom je pokazivao da se ne ide u dobrom pravcu. Svakako spektakl nije bio problem, vizuelno i tehnički je sve odrađeno kako treba. Problem je ostala priča, koje baš i nije bilo.
I onda na kraju, kao zagorela zaprška na ne baš sjajnu čorbu, dolazi ovaj poslednji deo nove trilogije. Kao i kod prva dva, tehnički deo je odrađen više nego dobro, ali… priča je ubedljivo najgora od svih. Ideja da se dobro poznati likovi iz prve franšize vrate i nije toliko loša. Aktivira sasvim sigurno jednu lepu nostalgičnu notu u svemu. Međutim, od želje da se napravi potpuni spektakl, napravljen je bućkuriš koji na kraju ničemu ne služi.
Niti nostalgija sa starim glumcima ičemu služi, niti priča sa detetom klonom koje je najvažnije živo biće na planeti ima posebnog smisla, niti je stvaranje opasnih insekata genetskim inženjeringom za korist biofarmaceutske kompanije nešto neviđeno. Jedino što od svega ostaje je sasvim solidna akcija, relativna tenzija, veoma dobri vizuelni efekti i zaista ništa više od toga. Sasvim dovoljno za lagani „brainless“ pop-korn film.