Ideja o filmu nastala je pre dvadeset godina kada je Will Ferrell boravio u Švedskoj. Tada je prvi put video Eurosong takmičenje. Bio je fasciniran. Razlog su bizarni nastupi pojedinih predstavnika, koji se graniče sa zdravim razumom, tačnije kao da su parodija sami sebi.
Inspirisan nesvakidašnjim nastupima napisao je scenario za ovaj film, u kome glumi glavnu ulogu.
Da bi ste shvatili ovaj film i ispratili sve detalje, morate biti iz Evrope ili Australije. Takođe, i da bar desetak godina unazad pratite Eurosong, inače će sve biti pomalo dosadno. Amerikancima je Eurosong pravo otkrovenje, ali u negativnom smislu, urnebesno im je smešno.
Lars i Sigrit žive na Islandu. Kao deca, gledajući pobedu Abbe na Eurosongu, postaju opsednuti muzikom, tačnije idejom da učestvuju kao predstavnici svoje zemlje.
Iako su naizgled potpuni autsajderi, spletom čudnih okolnosti dobijaju šansu da ispune svoje nerealne snove. Izabrani su samo zato jer je njihov neuspeh zagarantovan, što vladi Islanda odgovara. Nemaju šanse da pobede, što je dobro, jer pobeda bi dovela takmičenje na Island, a to bi značilo bankrot države.
Zaslužni za njihovu šansu su i vilenjaci, koji im pomažu.
Zanimljivost: Prema studiji univerziteta Islanda, iz 2007. godine, više od 60 % nacije veruje u postojanje vilenjaka – Huldufolka (skrivena bića). Prema verovanju, Islandski vilenjaci izgledaju i ponašaju se isto kao ljudi, miroljubivi su. Imaju crnu kosu i obučeni su u zelenu odeću, mogu biti nevidljivi i pomažu ljudima. Žive u paralelnom svetu, ispod stena.
Jedna od najkomičnijih scena je upravo sa jednim Huldufolkom, koji eliminiše opasnost koja preti takmičarima.
Najveći utisak ostavlja ruski takmičar, tj. Dan Stevens, koji ga je toliko fantastično prezentovao, da se može reći da je glavni cilj ismevanje Rusije i njihove homofobije.