Prva generacija imigranata iz Koreje kupuje malu farmu u Arkanzasu, sa ciljem da ostvari svoj američki san. Minari je nastao po sećanjima iz detinjstva režisera Lee Isaaca Chunga.
Osamdesetih godina prošlog veka, imigranti iz Koreje kupuju malu farmu u Arkanzasu i započinju svoj život iz početka. Otac (Steven Yeun), ne želi doživotno da radi na farmi pilića. Želi da postigne nešto više za svoju porodicu. Oseća odgovornost ne samo za svoju decu, već kao prva generacija imigranata oseća odgovornost i ima potrebu da postavi stabilne temelje i za svoje unuke. Zna da je to sad ili nikad i preuzima veliki finansijski rizik.
Njegova supruga se protivi takvoj odluci. Strahuje od potpunog bankrotstva i siromaštva, koje sebi ne sme da dozvoli, zbog lošeg zdravlja njihovog sina.
Ovo je film o prilagođavanju novoj sredini, zemlji i ljudima ali istovremeno o međusobnom prihvatanju unutar same porodice. Iako ih starosedeoci ne gledaju podozrivo, već naprotiv trude se da im pomognu, oni se osećaju usamljeno i izolovano, kao da su u nekoj drugoj dimenziji. Odlučuju da posećuju lokalnu crkvu, a ne korejsku u želji da se što više asimiluju. Žele da budu i postanu Amerikanci, misleći da će im američki san tada biti dostupniji.
Ali sve to nije dovoljno, ne osigurava ostvarenje poslovnih planova. Ljudi u njihovom okruženju deluju siromašno i neobrazovano, što pokazuje u kakvoj sredini planiraju bolju budućnost, što ih dodatno obeshrabruje. Porodica počinje da se raspada zbog različitih stavova o tome kako i gde treba živeti, da li rizikovati ili ne.
Baka iz Koreje će im se pridružiti. Kod nje naizgled nema turbulentnih emocija, ali upravo će ona svojim pozitivnim stavom, uspeti da održi porodicu na okupu i pokaže im da je to najvažnije. Na kraju shvataju da je jedino bitno da ostanu zajedno i brinu jedni o drugima, koliko im to mogućnosti dozvoljavaju.