Na zapadu ništa novo je epski antiranti film baziran na istoimenom romanu nemačkog pisca Eriha Marije Remarka. Priča prati nemačkog mladića Paula Bojmera, koji se prijavljuje kao dobrovoljac u nemačku carsku vojsku. Odlazi na zapadni front, najznačajnije bojište Prvog svetskog rata. Već prvog dana na frontu shvata da je njegova ideja o časti i rodoljublju bila naivni dečački san.
Glavni junak Paul Bojmer je upravo napunio 18 godina. Prvi svetski rat uveliko traje, godina je 1917. Nadahnut preuveličanim bajkama o herojstvu Paul sa prijateljima stupa dobrovoljno u nemačku vojsku. Ne zna istinu koja se krije iza ratne propagande, a ona glasi: nemačka vojska trpi ogromne gubitke i potrebno je što više sveže krvi da popuni prazne rovove zapadnog fronta. Naivno, sa čistim srcem, preplavljen ushićenjem i srećom Paul maršira da pomogne svojoj otadžbini. Jedino dramatična muzička pozadina ruši iluziju razdraganosti i upozorava na horor koji sledi. Nemački tinejdžeri kao da odlaze na izlet u prirodu gde će se družiti i zabaviti. Deluje da je neko i hteo teško bi ih u tom trenutku razuverio da je rat nešto sasvim drugo.
Već prvog dana na bojištu Paul doživljava šok kada shvata gde je došao. Haos kome postaje svedok ne prestaje da ga iznenađuje. U blatnjavom rovu, mokar, gladan, žedan i promrzao ne zna ni gde treba da ide ni šta treba da radi. Dezorjentisanost i neverica postaju njegovo osnovno osećanje.
General Fridrih predstavlja napoleonske ambicije ratnih vojskovođa. Njegova rečenica: Šta je vojnik bez rata, dovoljno govori o njegovom poimanju uništavanja života. Vojnici za njega nisu ljudi već živa sila koja treba njemu da bude na usluzi, tačnije njegovom egu. Njegov otac je bio čuveni general i on sada ne sme sebi da dozvoli poraz.
Primirje je potpisano 11.11.1918. i dogovoreno da nastupi u 11 časova. General Fridrih koristi vremenski razmak od nekoliko sati do početka primirja, da započne još jedan napad na zapadnom frontu. Vojnici, među njima i Paul su primorani da krenu u još jednu apsurdnu bitku. Besmisleno od samog početka, rat sada postaje još besmisleniji. Kao da nema kraja tom ludilu.
Paul se bori kao da je prvi dan na frontu, bori se bez razmišljanja, kao robot bez emocija ide napred i uništava sve što mu se nađe na putu. Kada smrtno rani jednog francuskog vojnika, ponovo prorade ljudske emocije, od životinje postaje čovek na trenutak, ali vrlo brzo se vraća u mod samoodbrane. Ne zna više ni ko je, ni zašto sve to radi. Nije siguran koje emocije treba da ima, a koje ne treba. U tom magnovenju ostaje zauvek u rovu zapadnog fronta.
Pisac je roman napisao na osnovu svog iskustava sa zapadnog fronta, gde je bio i ranjen. Regrutovan je kada je imao 18 godina, isto kao junak njegove priče. Kada je roman objavljen 1929. godine bio je veoma cenjen. Dolaskom nacista na vlast 1933. godine, Remark je proteran, a njegovi romani su spaljivani i zabranjeni. Nacisti su izmislili da ima jevrejsko poreklo i tvrdili su da nije pravi Nemac, jer pravi Nemac ne bi napisao takav roman. Remark je u stvari imao francusko poreklo, što znači da je bio primoran da se na zapadnom frontu bori protiv svog naroda. Ovaj film je treća po redu adaptacija romana, ali prva na jeziku na kome je roman napisan.
* Zapadni front je izraz kojim se opisuje područje ratnih dešavanja na području Zapadne Evrope u dva svetska rata. Izraz zapadni potiče od toga što se u oba rata Nemačka suprostavila savezničkim silama na zapadu – Velikoj Britaniji i Francuskoj. Ali obično se misli na Prvi svetski rat kada se ovaj termin koristi, i predstavljao je neprekinutu liniju rovovova i drugih utvrđenja sa stalnom vojnom postavom, koje su zaraćene strane uspostavile krajem 1914. godine. Ta linija zapadnog fronta se protezala od Sevrenog mora do granica neutralne Švajcarske. Uglavnom se nije previše pomicala ni u jednom smeru do pred sam kraj rata, pa se zapadni front uglavnom odnosio na pozicijski rat, odnosno statički, iscrpljujući i besmisleni rat.