Upload nam donosi zanimljivu viziju potencijalnog načina kojim čovek može postati „večan“. Naravno, u ovoj varijanti je to na digitalni način, uploadovanjem svesti na cloud server, gde u zavisnosti od platežne moći „pokojnik“ može raditi sve što poželi.
Greg Denijels tvorac ovog neobičnog satiričnog SF sitkoma, je na ovaj način pokušao da ukaže na potencijalni dalji razvoj trenutnog trenda opšte digitalizacije. Praktično sve pokušavamo da digitalizujemo… pa zašto onda ne bi smo pokušali da to učinimo i sa samim sobom. Zapravo u ovom slučaju to činimo sa našom svešću. Ali… da li je to zapravo ono što bi čovek zaista želeo da učini sebi? Da bude „večan“, ali ograničen na prostor koji mu je dodeljen na tamo nekom serveru.
Realno, takav „život“ mora pre ili kasnije dosaditi, šta onda? Možete komunicirati sa svojim voljenima, ali ih nikada više ne možete dodirnuti. A jednog dana pošto ste vi „večni“, vaših voljenih više neće biti. Večiti život pretvara se u pakao, zar ne? Osim ukoliko bude bilo dovoljno sredstava da i oni budu digitalizovani.
Naravno, to „zadovoljstvo“ sebi mogu priuštiti bogati. Radnja se dešava 2033. godine, dakle u bliskoj budućnosti i sa ove distance deluje da verno oslikava potencijalno društvo koje će tada postojati, jer se njegovi začeci vide danas u realnom životu. Sve veća nejednakost, bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve više ostaju bez ikakvih šansi da to promene. Ovakav trenutni sistem definitivno vodi ka onome što je u seriji prikazano.
Centar priče je mladi programer Nejtan Braun, koji dospeva na jedan od pomenutih servera na krajnje sumnjiv način. Naime, posle saobraćajne nesreće koju ipak preživljava, nekako se ipak „desi“ da umesto na rehabilitaciju, ode u sobu za upload. Odnosno njegova svest biva prebačena u digitalno stanje, jer mu telo navodno umire, iako to zapravo nije bio slučaj.
Nejtan je inače tvorac besplatne varijante digitalnog posmrtnog servisa, kojim bi pružio šansu i onima koji nemaju novca da ostanu među nama. Logično, tu na scenu stupaju razne spletke njegovih saradnika, ali i korporacija kojima tako nešto svakako ometa planove.
Na kraju, ovo postaje romantična priča u kojoj se Nejtan nenadano zaljubljuje u živu osobu koja mu pruža korisničku podršku. Takve osobe digitalni korisnici posmrtnih usluga nazivaju anđelima. Nejtanov anđeo je Nora, ispostaviće se u pravom smislu te reči, jer mu pomaže u razrešavanju misterije njegovog ubistva. A usput… i ona se zaljubljuje u njega. Očekivano. 🙂
Posle dve sezone ipak ostajemo uskraćeni za mnogo odgovora, i to je možda jedna od retkih stvari koje su problem. Iako sve epizode traju manje od pola sata, idealno vreme za sitkom, ipak je radnja previše razvučena. Pored odlične osnove, priča nekako ipak deluje nedorađeno. Druga „sitnica koja sreću kvari“ je nažalost neubedljiva gluma glavnih aktera, deluje da svi ostali odrađuju mnogo bolji posao. Naročito A.I. Guy (Owen Daniels). Nepravedno bi bilo da ne pomenemo odlični CGI koji definitivno vadi prosek.
Posle druge sezone ostajemo na teškom klifhengeru… deluje da se tek sada nekako zahuktava rasplet. Ali… uskoro nas očekuje treća sezona. Bilo bi dobro da Greg Denijels ipak malo raspetlja situaciju, iako je za očekivati slični scenario i naravno četvrtu sezonu pred kraj 2023. godine. 🙂